Maturski, seminarski i diplomski radovi

Glavni posao savremenih rukovodilaca, može se reći i dalje ostaje isti – najveći deo njihovih aktivnosti se sastoji u upravljanju ljudima. Međutim, savremeni uslovi su složeniji nego u ranijem periodu. Do te promene je došlo najviše do toga što su nastale promene u odnosima prema ljudima. U sadašnjim proizvodnim uslovima, polazne pretpostavke za očekivanu efikasnost ponašanja organizacionog sistema je u ravnopravnom učešću svih učesnika u realizaciji postavljenih zadataka. To su samosvojni učesnici izgrađene slobodne ličnosti, udružene pod datim uslovima, objedinjene u stvaranju ciljeva kojima ostvaruju i individualne i zajedničke želje, podjednako značajne i za jedne i za druge.

Kada je reč o kriterijumima na osnovu kojih se čovjek konačno opredeljuje prema fundamentalnim pitanjima vezanim za životne probleme, veoma je karakteristična razlika među pripadnicima japanske (daleko-istočne) i američke (zapadno-evropske) kulture. Na ovoj razlici u shvatanju života, bitno se razlikuju filozofija, religija i umetnost jednih i drugih. Te iste razlike se osjećaju i u stvaranju proizvodne atmosfere i uslova za realizaciju postavljenih ciljeva. U tome se mogu naći i koreni razlika u delovanju japanskog i američkog menadžmenta.
Pod uticajem prve kulture pojedinac je usmeren na kooperativnost, poštovanje hijerarhije, potčinjavanju potrebama grupe i potiskivanju u drugi plan individualnosti. Suprotno od ovoga, pripadnici zapadno-evropske kulture usmereni su na komunikaciju, nezavisnost, takmičarski duh i podsticanje individualnosti. Na osnovu ovakvih opredeljenja mogu se uslovno definisati razlike u stavovima između «čoveka sa Istoka» i «čoveka sa Zapada» prema okolini, odnosno onome što ga okružuje.

 

«Čovek sa Zapada» se suprotstavlja okolini (prirodi) i pokušava je pobediti, potčiniti svojoj volji, odnosno svojim potrebama.
«Čovek sa Istoka» želi da uspostavi sa okolinom takav odnos, da «zajedno sa njom» obezbedi odgovarajući razvoj, da stvori zajednički svet u kome ima prostora i mesta za čoveka (sa njegovim zahtevima) i za prirodu (da ne bude ugrožena).
Ugradnja u osnove delovanja menadžmenta, naročito u segmentu delovanja rukovodilaca, naučno fundiranih znanja o ponašanju čoveka, menadžmentu daju izvanrednu podlogu za efikasno delovanje na planu rada sa ljudima, saradnicima, izvršiocima. Istovremeno, menadžmentu se obezbeđuju osnovne pretpostavke za konstituisanje elemenata radne sredine «po meri čoveka». Time motivisanost svakog učesnika za očekivano angažovanje dobija u značaju i pretpostavka je za ostvarenje svih zadataka sa optimalnom efikasnošću.

 

Pri izboru svojih saradnika menadžerima je na raspolaganju «dosije» o mogućim kandidatima a kao najčešća orijentacija može poslužiti sledeća grupa personalnih podataka:

 

1. Biološko – biografske karakteristike
Biološke karakteristike pretežno određuju ponašanje pojedinaca. Uobičajeno je mišljenje, koje može uticati na opredeljenje: niži ljudi su uvek spremni za dokazivanje; debeli ljudi su «pitomiji», dobroćudni; naočiti ljudi lakše napreduju, brže grade karijeru.
Biološki podaci ukazuju na moguće ponašanje prema poslu, obavezama, zadacima i slično.

 

2. Sposobnost pokazuje stepen uspešnosti u obavljanju određenih poslova. Po svom ponašanju, pobednici se dele:
- na mentalne; odlikuje ih inteligencija, rečitost, oštrina, percepcija
- na mehaničke; sa izraženim psiho – motornim osobinama
- na senzitivne; sa izraženim osećajem «šestog čula»

 

3. Ljudske potrebe
U principu su najpovoljnije one teorije o zadovoljavanju potreba prema hijerarhijskoj strukturi zadovoljenja u određenom periodu života, samostalno ili uz pomoć određenih segmenata društva (porodica, škola, rad).

 

4. Percepcija je psihološki proces kojim pojedinci usvajaju informacije iz okruženja, interpretiraju ih na sopstveni način i na osnovu toga formiraju predstave o svetu, ljudima, događajima ili realnosti u kojima se nalaze.
 
Kreativno angažovanje izvršilaca

 

Stvaralačko razmišljanje bazira se najčešće na nesvesnim asocijacijama pomoću kojih se postiže logični redosled misli na novi način. Zato je osnov za specifičan osnovni zadatak menadžmenta iniciranje, upravljanje, intenziviranje, i podsticanje inovacijskog potencijala kreativna primena rezultata takvog angažovanja.
Polazna osnova u formiranju kreativnog duha kao vrhovnog kriterijuma ponašanja izvršilaca bazirana je na sledeća tri suštinska stava:
Onaj koji je svestan svog «neznanja» postaje otvoren za nove ideje, informacije i saznanja. Nije uspavan, već je budan i spreman za stvaralačke avanture. (Sokrat kaže da on «zna da ništa ne zna».)
Ničemu ne treba potpuno, bez rezerve verovati, ne treba prihvatiti dogme, ideologije ili «poznate istine». (Ajnštajn – «sve je relativno»).
Ništa u čovekovom angažovanju i stvaralaštvu ne treba da bude lišeno emocija (Sent – Egziperi: «čovek samo srcem dobro vidi»)

 
Motivacija izvršilaca za rad

Može se reći da nema angažovanja na bilo kom planu tokom svog života, u kome pokretačka snaga nije neki motiv, zainteresovanost za ostvarivanjem nekog cilja. Stepenom efikasnosti kojim je realizovao svoje želje i uspeo i na osnovu toga sebe smatra zadovoljnim i srećnim. U tom smislu, u definisanim kategorijama delovanja menadžmenta preduzeća polazi se od strategije da se teži ka izjednačavanju «zajedničkog» sa «individualnim» u pogledu zadovoljavanja potreba. Svaki efikasniji menadžer polazi od toga da su zajednički motivi:
- opstanak preduzeća (organizacije) i pojedinca
- razvoj preduzeća (organizacije) i ličnosti