|
TEHNIKE ZA SREĐIVANJE PODATAKA
1. MERENjE – može biti: a) NEPOSREDNO (direktno) – dostupno ukoliko je pojava koju merimo dostupna (ekon. pojave: uvoz, izvov, inflacija...); mnoge pojave u društvu se ne mogu izmeriti; b) POSREDNO – kada jednu pojavu merimo drugom pojavom, s tim što te pojave moraju biti u uzročno-posledičnoj ili funkcionalnoj vezi. (npr. ako merimo prosečni životni standard upoređujemo ga sa prosečnim životnim svekom ljudi; ili merenje tolerancije u etničkim odnosima u mešovitom društvu zasniva se na broju mešovitih brakova); posredno merenje ne daje u potpunosti egzaktne podatke, ali su oni upotrebljivi; c) SKALIRANjE – postupak koji koriste istraživači u nastojanju da kvalitete izraze na različite načine. SKALE su sastavljene od niza pitanja koja su koncipirana tako da sadrže različite karakteristike predmeta koji ispitujemo (npr. ispitivanje sociološke distance u SAD; 7 pitanja različitog stepena bliskosti tipa: da li biste bili u braku sa..., družili se sa njima, stanovali u istoj četvrti... Utvrđeno je da postoji izvesna distanca)
2. SOCIOMETRIJA je više psih. postupak jer je metod za analizu odnosa u malim grupama; u širem smislu: svako kvantitativno tretiranje međuljudskih odnosa (Jakob Moreno)
3. KLASIFIKOVANJE je pomoćno analitičko sredstvo; klasifikacijom se jedna grupna pojava deli na vrste međusobno sličnih pojava. Dobra klasifikacija je: dosledna (poštuje principe do kraja), iscrpna (obuhvata sve slučajeve) i osetljiva (ipak razlikuje suštinske osobine). U soc. se češće koristi TIPOLOGIJA = razvrstavanje pojava na osnovu većeg broja osobina.
4. ANALIZA SADRŽAJA je često primenjivan soc. postupak. An. sad. je postupak kvantitativne analize opštenja (komuniciranja): štampa, TV i radio, literatura, naučna dela... Ovom tehnikom se meri učestalost pojavljivanja karakterističnih reči. Vrši se ispitivanje sadržaja, slogana, ispitujemo sa ciljem da ustanovimo šta je pisac istih hteo da sugeriše. Danas je sve potrebnija ova metoda jer se javlja višak informacija. Ideja za nastanak ove metode: mislilo se da se tako ispituje kojim vrednostima je okrenuta civilizacija. Začeci an. sad.: Maks Veber ispitivao zašto se kapitalizam razvio prvo u Zapadnoj Evropi – zbog protestantizma koji razvija kapitalistički duh jer propoveda: rad kao sredstvo spasenja, štedljivost, sticanj... Do toga je došao na osnovu proučavanja priručnika protestantske religije.
5. STATISTIKA – saznanja o društvu stčemo na osnovu podataka koje prikuplja stat. služba: 1) metod uzorkovanja – saznanje o društvu iz uzorka. prost, sistematski, stratifikovani; 2) izračunavanjem proseka; 3) korelacije – stepen povezanosti 2 ili višepojava (urbanizacija – pad nataliteta)
TEHNIKE ZA ANALIZU I TUMAČENjE PODATAKA
Uporedni metod se upotrebljavao još od Aristotela kada ga je on koristio u proučavanju raznih tipova država (upoređivao 158 malih grčkih državica). Emil irkem je tvrdio da je uporedni metod zamena za ekperimente u proučavanju društva. Eksperiment je veoma važan jer se njime proveravaju zadate hipoteze. U društvu se ne mogu vršiti experimenti jer:
1. se glavne promene u društvu zbivaju na globalnom (važne su i mikropromene ako postanu suštinske). Znači, globalnim strukturama ne možemo experimentisati.
2. činjenica je da su subjekti experimenata ljudi, a oni se ne ponašaju prirodno u experimentu
3. postoji i razlog etičke prirode: experiment se vrši samo na bazi dobrovoljnsti i samo u naučne svrhe. ne može se sa ljudima svakojako postupati samo zbog provere hipoteze.
Postoje 3 vrste experimenta:
1. LABORATORIJSKI – kada se veštački režira željena situacija. U društvu to se radi u malim grupama. SOCIODRAMA – scenario neke situacije i prati se kako auditorijum reaguje da dramu.
2. EXPERIMENT U PRIRODNIM USLOVIMA – kada u realan život uvodimo neki faktor da bismo ga ispitali (npr. produktivnost: Elton Major – u fabrici pogoršamo uslove rada, ali rezultati su bili neočekivani jer su ljudi bili svesni da su posmatrani)
3. PRIRODNI EXPERIMENT – kada se iznenadna situacija u društvu iskoristi kao da smo mi uveli taj faktor (neka ekol. katastrofa ili bomb.) pa se onda posmatraju ljudi
Postoje 3 nivoa poređenja u sociologiji
1. unutar 1 društva – kad aporedimo pojavu u razl. regionima (selo – grad, sever – jug)
2. između 2 zemlje (porodica u našoj i drugoj zemlji) razlika između kulturnog i istor. nasleđa
3. kada se porede slične društvene pojave kroz istoriju
SOCIOLOŠKE TEORIJE
Od trenutka konstituisanja sociologija je prošla kroz više pravaca i škola. Prve sociološke teorije nastale su u znaku pozitivizma (nastojanje da se da status naučnosti i društvenoj teoriji). Razne varijante pozitivizma: geografski materijalizam, biologizam, mehanicizam.
1. Geografski materijalizam je pravac u kom se društveni život objašnjava kao splet geografskih okolnosti. Značaj se pridaje klimi, reljefu, sastavu zemljišta, blizini mora... Prenaglašava se uticaj tih činioca. Preteča je Šarl Monteskje koji je govorio da su klimatski faktori važni; da nije slučajno što je ropstvo opstalo najduže u tropskim predelima; to su prostori pretežno despotske vladavine i islamske religije. KLIMA je bila presudna. (u umerenim prostorima Evrope – monarhija i katoličanstvo, u severnoj E. republikansko uređenje i protestantizam). Frederik Leple je posmatrao i upoređivao organizaciju i veličinu porodica u Srednjoj Aziji i na Nordijskim prostorima. Presudni faktor: RELJEF. U Aziji abog prostranstva stepa dominiraju višegeneracijske porodice (zbog bezbednosti) a u Nord. prostorima: male porodice jer su i sami prostori reljefom izdeljeni. Fridrih Racel je napisao 1897. delo Politička geografija u kome je objasnio vezu između geografskih okolnosti i političkih cinilaca. Utemeljio je disciplinu – Geopolitika. Smatrao je da istorijska uspešnost jednog naroda zavisi od veličine životnog prostora i od izlaska na more (mogućnost komunikacije). Racel je jedan od onih koji su radili na germanskom ekspancijalizmu. Fedor Taranovski je ruski emigrant; on je objasnio društveno uređenje u Rusiji preko geografskih okolnosti. Samodržavlje nije slučajno, ono proizilazi iz ogromnosti teritorije (obično je demokratija uspešnija kod malih naroda)
2. BIOLOGIZAM je jedna stara sociološka teorija; ispoljava se tako što se principi i kategorije iz biologije prenose u sociologiju. Herbert Spenser – Principi sociologije. Glavna načela:
1) ORGANICIZAM – shvatanje da društvo posmatramo kao jedan organizam jer je i društvo kao i organizam jedna integrisana celina. Uspostavljanje direktne analogije.
2) EVOLUCIONIZAM – princip da kao što kod bića imamo evoluciju od nižih ka višim vrstama i u društvu imamo analognu revoluciju (horde – militarističko društvo – industrijsko – etničko (u budućnosti)). Ciklične teorije – kad se razvoj društva upoređuje sa razvojem organizma (ravoj – uspon – dekadencija – smrt) Dalilejski. Nikola Jakovljević – govorio o kulturno-istorijskim tipovima (zapadnjački, slovenski... ukupno 12) i govorio da svaki tip naroda ima period razvoja, uspona i dekadencije. (kao i višegodišnje jednocvetnice). Ponovo se principi biološkog sveta prenose na društvo.
3) Socijaldarvinizam – primena Darvinovih načela na društvo (Poreklo vrsta i Poreklo čoveka). Darvin je upozoravao da biologizam nije primenljiv na društvo.
4) Zoosociologizam – prenošenje principa društvene organizacije na objašnjenje životinjskih grupa
5) Rasna teorija – RASIZAM – derivat biologizma; to je teorija da postoje različite ljudske rase i da su razlike ne samo vidljive već i one intelektualne. Prema tome, može se govoriti o superiornijim i inferiornijim vrstama. Rase – plemensko poreklo, staleško poreklo. Mnoge države su imale predstavnike rasizma. U Francuskoj – Artur Gobino tvrdio da je priča o jednakosti ljudi neutemeljena u stvarnosti; da su crnci intelektualno inferiorniji. On predviđa da će doći do mešanja rasa tj. bastardizacije. U FRA su rasizam aristokrate branile biološkim argumentima. U Britaniji – rasizam povezan sa kolonijalnim osvajanjem. Pričom o rasnoj diskriminaciji pravdali svoje zlčine. Delili ljude na primitivne i civilizovane. Vladalo neprijateljstvo prema obojenima (antinegrizam). U SADu je vladao antinegrizam, međutim Veber kaže da je bio još gori odnos prema Indijancima (da su ih smatrali nižim od crnaca). Dosta crnaca (oko 25 miliona) pobijeno u transportu iz Afrike u Ameriku. U Nemačkoj povezanost sa Hitlerom; najveći oblik antisemitizma; priča o Arijevskoj rasi (na osnovu lingvistike, sličnosti lat., grčkog, nem. sa sanskritskim) Nemački čovek je bio IBER MENŠ – nadčovek. Antisemitizam – istorijska pojava odbojnosti, netrpeljivosti, mržnje prema Jevrejima. Mada sam pojam označava neprijateljski odnos prema semitima uopšte, praktično to je krajnji oblik rasne i nacionalne netrpeljivosti prema Jevrejima (zbog zelenašenja, narodne odgovornosti za Hristovu smrt...) Sam nacizam je uništio oko 6 miliona Jevreja, jer je Hitler hteo da očisti nemačku naciju i kulturu od njih. Prema njima postupao bez milosti.
PSIHOLOGIZAM
Teorija u kojoj se psihološkim činiocima pridaje odlučujući značaj u objašnjavanju društva. Postojale su različite varijante psihologizma (krajem 19. veka) kada su pisci tragali za pokretačima kojima bi mogli objasniti društveni život (to su za njih bili nagoni, želje). Mek Dugal je pominjao 10 osnovnih instikata koji pokreću ljude (time objasnio npr. našu težnju za saznanjem – radosnalost. Frojd je bio psihoanalitičar, 20-tih godina prošlog veka napisao je knjige o društvu i teoriji kulture. On je definisao čoveka kao nagonsko biće (osn. nagon – sexualni) koje ima nesvesni deo – id; svesni deo – ego; superego.
Princip imitacije – princim koji je primenljiv na mnoge oblike ljudskog ponašanja (od imit. roditelja do složenih oblika – moda, patika...)
Danas se psihologija izučava u okviru raznih društvenih pravaca – objašnjenje društva, delovanje pojedinca prema drugima i okolini...
FUNKCIONALIZAM
Savremena soc. teorija (američki sociolozi: Talkot Parsons, Robert Merton). To je teorija koja društvo vidi kao usklađenu celinu pojedinaca i njihovih druš. grupa, ustanova... Zadatak joj je da ispituje faktore koji doprinose društvenoj stabilnosti, integraciji, usklađenosti, ravnoteži... Ali zapostavlja problem soc. dinamike, druš. protivrečnosti (borbe, sukobe) sve one pojave koje narušavaju sklad – svrstavaju u sociološku patologiju. Nastao je na temeljima tradicionalne sociologije u 19. veku.
1. od Kanta – preuzeli ideju sociološke harmonije, reda i stabilnosti (kad je nastala bila je nauka krize)
2. od Spensera – ideje o funkciji delova u nekoj celini (organicizam)
3. od Dirkema - ideja kolektivne svesti nad pojedincima, osnovna karakter. društva – kolektivna svest. Po tome je čovek otisak strukture – međutim tu onda nema pojedinaca. From u delu Zdravo društvo osporavao ove ideje i rekao je da društvo može biti i bolesno (nemački nacizam)
4. od Vebera - ideja o saglasnosti u društvu, to je glavni uslov za usaglašavanje različitih funkcija u društvu.
STRUKTURALIZAM
Blizak funkcionalizmu; sociološko-mtodološko stanovište. Ponikao je u lingvistici krajem 19. i početkom 20. veka. Bilo je više škola: 1. ženevska – de Sosir i njegovi sledbenici; 2. praška na čelu sa Trubeckim, Jakobsonom... Istraživali su na nov način, nisu tragali u semantičkoj već u fonološkoj ravni. Mesto svakog pojedinačnog elementa nije odrađeno mat. odlukama već njegovim položajem prema drugim elementima u celini (slaganje fonema). U tom smislu (Sosir): Jezik je forma, a ne supstanca; 3. Kopenhaška 60-tih godina u Francuskoj Klod-Levistrons, francuski funkcionalizam. 4. Blumfildova
Funkcionalisti naglašavaju ulogu delova u sistemu, strukturalisti polaze od strukture koju smatraju nepromenljivom. U osnovi su strukture, ostalo su sitnice.
MARKSIZAM
Revolucionarno učenje zasnovano na radovima KM i FE. Nastao krajem 19. i početkom 20. veka kao kritika postojećem društvu: polarizacije društva (sve više bogatih i siromašnih), otuđenost čoveka, ekonomska eksploatacija, politička dominacija... Ceo sistem društvenih odnosa je čoveka otuđio od uslova njegove egzistencije. Misao je bila da je radnička klasa jedina društvena snaga koja boreći se za sopstveno oslobođenje mora osloboditi čitavo društvo. Marks i Engels nisu anticipirali taj novi svet dogmatski, već su ga želeli naći pomoću kritike starog. Marksizam se temelji na: nemačkom klasičnom učenju )fil.), engleskoj ekonomiji, i utopijskoj sociologiji (ideja struji još od 16. v). Šarl Furije, Sen Simon. Utopijska soc. govorila o savršenom društvu gde bi svi bili jednaki; gde bi vladao princip : od svakog prema sposobnosti, svakom prema radu (u soc.) i svakom prema njegovim potrebama (u kom.). Govorili da klasne protivrečnosti izazivaju promene. Revolucija je bila neophodna jer u tom vremenu se nije moglo politički, parlamentarno to odraditi. Treba ukinuti privatnu svojinu. Marksizam – ekonomizam – materijalna strana života (baza i naogradnja)
EKONOMIJA
Svaka zamisao sociologije polazi od shvatanja ljudske prirode i toga koje je delatnost najvažnije za čoveka. Svaka soiološka teorija ima u osnovi shvatanje čoveka:
- u Antičkoj Grčkoj (Sokrat) smatra da je suštinsko što čoveka odvaja od ostalh bića razum, racionalnost, svest; čvek – animalaracionale
- Aristotel, Platon smatraju da je čovek ZON POLITIKON (društveno biće).
Uočavaju se i negativne ljudske osobine:
- hrišćanstvo smatra čoveka za grešno biće koje je nasledilo greh od svojih pra roditelja (Adama i Eve); u hrišćanskom učenju čovek je HOMOFABER – biće koje mora da radi u znoju lica svog
- Makijaveli smatra da je čovek samoživ
- Hobs – čovek je čoveku vuk, ističe stalni sukob u društvu
- Erih From – u svom delu Anatomije ljudske destruktivnosti ističe da u svetu vlada zlo – govori o malignoj destruktivnosti, zlo je samo sebi cilj
- Hegel ima zamisao da je čovek stvaralac istorije (proširivanje svesti), smatra da se istorija ostvaruje sukobom čoveka i ideje
- Marksisti smatraju da je čovek biće prakse (praksa – Stvaralačka delatnost kojom se čovek dokazuje)
- Franklin – čovek je biće koje stvara oruđa; zatim imamo i modernije definicije čoveka:
homoekonomikus
homoludeus (biće koje se igra)
homoreligiozus (teolozi)
biće strepnje, nade (egzistencijalisti)
animalsimbolikum (biće koje koristi simbole)
homokonzumens (potrošačko biće)
kulturno biće
Ipak svaka definicija čoveka znači i ograničavanje jer ona sužava široko polje čovekovih mogućnosti. Ali to ne znači da ne treba izdvojiti neke od važnijih ljudskih osobina kao što su npr. svest, racionalnost, sloboda, društvenost, delatnost. Delatnost je osnova čovekovog opstanka a ekonomija se bavi pitanjem ljudske delatnosti.
 |
RSS link na komentare
